Kronika našega molega mista
UREDNIŠTVO
  • Chobon 1311
  • Chobon 1612
  • Chobon 1510
  • Chobon 2511
  • Ne odgovoromo na natpise u komentorima...Mi postavijemo i pisemo tekstove, a komentirote Vi..
Kontakt:
  • cobonsbracute@gmail.com
  • s obzirom na trenutni knockdown..imate mail za primjedbe,pitanja....
Anketa
na kronici komentirati mogu?


Rubrike
  • FOTOGRAFIJA TJEDNA
    Saljite svoje slike na mail kronike i jednom tjedno objavljujemo najzanimljiviju. Zahvahljujemo!
Sponzori
Blog - veljača 2010
srijeda, veljača 24, 2010

Iza bile koltrine maglie, stali su izronjat jorbuli i jidra store galije, Bročke galije, iste onie ča je po povratku iz Kandijskih ratovi bila nestala u izmaglici jutarnjega Otranta na današnji don pri tristapedesiet godišć.
Bubnjori su bubnjali, vesloči složno uveslali pod Maciel, sve bliže i bliže kraju, dovoljno blizu da su Parantuon i naši na stroži razaznali Svietega Jurja na jidru a na pruovi, isukonega mača stoji, škrgoće zubima Juraj Mladineo, hrobri i puonosni soprakomit Bročke galije.
Puonosan ali i jidan i razočoron ča je puk njeguov dopusti da mu se dogodi...
„Fierma! Kuštoj!“, zaviko je soprakomit prima timunjeru, još jedniemu velen i vrlen mišćanu kapitonu Kovačiću, a sa njin na mostu su još bili i foljeno svita, tvuorci vega  mista u vuon vali dubokon; Žuvetić, Aquila, Prodić, Bokanić i drugi plemići, od Baturići do Capkovići, od Ciccarelliji do poštenega puka pučiškega.
Galijoti u štivima, sve glove skupa, studenega držala sabje u ruci, nervuoža oka i uz škrgut zubi, čekodu znok.
Bubnji su utihli u isti momenat kad je kolumba zaporala na Bilo.
Iz arije letiećo atiljerija, inžinjiera na dvuoru svietega Oca pope, Ivana Puljizića, obolila se po usplahirenen dušmaninu koji je sto pucot iz svega po brodu, ali niti oni, ko ni naši sokoli sa stražarije, nisu  muogli virovot da je svaki metak pasovo kroz galijote ko kroz pavier a ni su onda počeli skokat priko kuvierte na kroj i peštat sve riedon!
Nojžešći su bili ilegolci-štrajkoši iz 1903.g, tega lita Gospodinova kad su kavaduri, žbacaduri i škarpelini, pod vodstvon Ante Šantića i Ivana Orlandinija, ustali protiv izrabljivoči za izborit svoje pravo na posol i kruh. Odma do nih su bili i štrajkoši iz 1912.g. Ante Dobronića, uz Liberata Kačića i Viska Orlandinija, koji su i u prežunu završili ali i izborili da rodidu (somo) deset uri u kovima a gonjeni su bili da rodidu od jutra do mroka. A sa livega krila napadoli su štrajkoši iz 1925.g. koji su u no doba doli do znonja vlosniku da je rodit na pučiškon stinji njihovo pravo, isto onuo pravo ča su iz tega doba izborile i pučiške žene, njih 350, u demonstracijima protiv vlosti i jandormi!
„Ne pušćaj se puče mali, prodaju te“ zaviko je Moro Mihovil, poteštot ondašnji i sa don Petron Lukšićen, vođa „narodnjokih“, isto kako je i zaviko pri tačno stuoipedesiet godišć puku pučišken u buorbi protiv autonomoših i pove svoje jude ukrošene trobuojnicon, crvenin feson, bilon košujon i plavima gaćima da izgonidu gubu fureštu, lupiešku, sa svuoga.
Bižali su „reketoši“ u bore, padoli su u more, pale su nin sile ko če nin je pala i no harmonika niza ried i zadeštunala. Priskokali su kapiju a tamo hi je dosimo bulet iz bokerice i proši nin za piete. Trčali su i pišali do iti jedon uza Mučielje i prima Čadu sve dok ni nastala tišina.
A onda se  prolomila pisma Jurja Žuvetića kojuon njin je proreko Sud pokonji da se dušman već nikad ne vroti a da se svi hrobri velikoni sa Bročke galije možedu vrotit u svuoj spokuoj.
Jer, uskrsnut su morali da bi pokozali i dokozali pučišćanima da se može i mora!
Ali i dok je kampaniel zvoni pobjedu i brecola svaka Crikvica i daje ni bilo pučišćanih na Puortu da slavi.
I daje su se iza škure sakrivali ko da njihova posla ni!
Tužan je bi Moro kad je pogledo priko ramena put mista, dok je galija šijovala, jer je zno da iza ovie maglie se nieće rasćarat, nego će ostat tmurno nebo navr mista, njegovih i naših Pučišć, di su bankode u Crikvi sve praznije, di ni već ni balih ni balarinih, a ni kosoročih ni pjesnikih. Jedino je ostala jeložija.
Otplovila je galija Bročko, nestala non je krma u magli tega jutra u jenoru i ostavila bonacu u vali. Ko caklo.
Hoće se dignut koji novi vitar po za vin donon u vali pučiškon, pitonje je a odgovor leži
u nami.
A „reketoši“? Čulo se provjat kako diguod u prvi mrok zno ništor zašuškot po duočićima, u rešielkima... E, sad jesu to oni ili macići, vrag će ga znat.
Zojni koji je viđen bi je oni ča se išo napojit vodie na Bliznice kad ga je za kopušine zgrabila jedna velo jajina i odnila priko konola put Vruje. Tako je tumači šjor Dušan da je na svoje oči vidi.

BCD
Pucisca-bb @ 11:54 |Komentiraj | Komentari: 97 | Prikaži komentare
ponedjeljak, veljača 15, 2010

„Doj priežu“ reko je Mote Viskotu,dok su tu zimsku nuoć u jenoru misiecu, iza buška navr Mahrinca  čuvali strožu. Mote je priko nišona svoje lovoške bokerice gledo u kapiju pilane na Luki, aVisko je brtulinon križo puha ča su ga bili ulovili u gvožđica i ispekli. Bilo nin je to prvuo ča su ti tieški don jili. Ali sritni su bili i da jidu i da su živi, jer tie nesritne subote izgubili su sve. Tie hlodne subote, na ultim jenora, lokalnin pristašima Vožda Vinodolskog, takozvonima „reketašima“ (jer su na bandiri imali dvo unakrsno reketa, od kojih je jedon bi Tiranina Franje T.), stigle su joke snoge milicije knjaza Buobe i paravuojne trupe carice Lepe Drine, brodon sa Kvarniera, i sa svuon silon delamunih, dizoli u ariju sve riedon od Kupinove do Sivca Jug, sve ča se ni moglo razmontirat i vaziest, a strojeve, od gaterih do tovarivočih i damperih, stivali su na rivu pilane na Luki di su čekoli transpuort.
Po još koznokoji put se jovila nesloga, zlo i jal medju norodon pučiškin i vrlo malo, svega dvadesietak judi diglo je bunu protiv vlastodržšcih i sumlatima, kosorima i di kojuon lovoškon puškon, neuspješno pokušoli obronit didovinu. Drugi su, veliko većina, stoli po stroni, nisu se tili zamirit.

Nega momienta kad su vidili da se na puortu zavijorila bandira sa dvo reketa i da se kroz ponistru zgrade poduziećo zamećedu dokumienti i papiri i polidu, mišćani dobrovuojci su se olmetnuli u Čelo i Prdavicu i obolili priko cestie vele bore i zapolili dvo Tamića i Dajca jer su znali da sve ono ča su bižnuonoti u pašarinima i oci na tajablokima mukon i znojon u tri smene stvorali, da ćedu lupeži sve odnit ili uništit.
Ali Mote i Visko i nih dvadesietak, nisu muogli obronit. Bilo hi je malo.
Opet su tamašni Pučišćani stoli iza pritvorenih škurih, mrnjali sebi u brodu i ne činili ništa.

Tega tieškega dona, sposila hi je somo neviera omišnica kojo se digla u vali i ni dopustila ni uplovit ni isplovit okupatorsken brodovju i transportieru da ukrcodu otetu mašineriju, iako bi vajalo vidit kako bi ti ukrcaj završi, jerbo je teklić Lilić, opason dalamunima, kaićon se tribo zabit u pruovu prviega broda u konvoju. Taki je bi plon, ali eto, omišnica (ili brž somi svieti Mikula na Lantierni) odgodili su planove,našima i njihovima.
Smrklo se bilo i ozieble su  ruke i bugonjci na nogami našega buorca, pekli su puhe i jili smriške, unazodi hi je velmoža a obećo bi uzdignut u visine.Ali tinjala je noda ,nisu se pridovali.
Somo njin je Guospe mogla pomoć. Njih dvodeset naprama vih trista. Sumlata protiv struojnice.
Nikuda iza dvo bota, kad su Andrija i Parantuon duošli na mulima na stražariju, kalo je vitar i zapinjeno muore a niza sve pučiške duoce prima vali, spustila se magla, tako gusta da se ni vidi prst prid okon. Utihla je harmonika i pisma ča su pijani „reketoši“ pivoli tiruolske u slavu E.Terminatora, ministra finansijih u vladi Vožda Vinodolskog.

Mrkli mrok je u tišini zabili od maglie.
Čudno je i napeto tišina potrajola do zorie, do Ave Marije..
A onda je počelo...
Domina, žena Juozina, kad je pritrčovala isprid Guospice na Botku, vidila je da su se vrota ol crikvice otvorila i da je kip Divice Marije zasjo a zvona na preslici soma od sebe počela brecot. Bidno žena je stala vikat: „Čudesaa,judii,čudesaaa!“a njiezine krike je zagluši topot bubnja ratničkega, nojpri istiha po sve jačega i jačega, tako jokega da je dunjilo od Graniera i odbijalo se u Latešo Brdo, po sve od Raca u Rogoj a zvona svih kampanelih su počiela zvonit.
Naši siromasi na stražariji su se pokodušili po glovami a i dušmani su se posakrivali iza blokih i marmetih.Trieso se kroj i muore od sve jačega bubnja če oddoje.

NASTAVIJE SE...

BCD


Pucisca-bb @ 23:07 |Komentiraj | Komentari: 85 | Prikaži komentare
utorak, veljača 9, 2010




Klapa Petrada osnovana je u Zagrebu 2007. godine, a budući da je veći dio pjevača vezan uz otok Brač (a dvo su iz Pučišć, op.ur.), klapa nosi naziv jednog od simbola tog otoka i života njegovih ljudi (petrada je na Braču naziv za kamenolom).

Koncertom u kinu Europa 15. veljače 2009. u 20:30 sati, klapa će promovirati svoj prvi samostalni CD pod nazivom „Čuj slavića di propiva – serenade“ na kojem se nalazi petnaest dalmatinskih serenada u rasponu od izvornih napjeva do skladbi renomiranih klapskih autora i obrađivača poput Dinka Fia, Joška Ćalete, Krešimira Magdića i drugih. Uz posebne goste iznenađenja, klapa Petrada obećava istinski praznik za sve ljubitelje dalmatinske pisme i klapa.

Na našem najznačajnijem festivalu klapa FDK Omiš, Petrada je prvi put nastupila 2009. godine te je osvojila prvu nagradu žirija – Kamen sreće za najboljeg debitanta Festivala. Ukazana joj je čast da iste godine nastupi i na Večeri novih skladbi Omiškog festivala.

Među ostalima ističu se nastupi ove klape u KD Vatroslava Lisinskog u Zagrebu te u dubrovačkom Revelinu u sklopu projekta Krešimir Magdić: Pisme o' vrimena, potom u Hrvatskom glazbenom zavodu u Zagrebu u sklopu Ciklusa koncerta dalmatinskih klapa grada Zagreba, kao i na Autorskoj večeri Dinka Fia, Klapskim minijaturama na riječkoj Gradini, brojnim smotrama i susretima klapa te humanitarnim koncertima. Klapsku je pjesmu Petrada prezentirala i u inozemstvu: u Budimpešti prilikom proslave Dana državnosti RH, u Tuzli na Koncertu prijateljstva te na turneji u desetak slovenskih gradova.

Pucisca-bb @ 23:55 |Komentiraj | Komentari: 60 | Prikaži komentare
ponedjeljak, veljača 8, 2010

Iz stroha da ne dobijen u sakramenat, 2 dona san misli kako počiet ovi tastamenat (citat Tastamenat).
Večer Pučišćanih i njihovih prijatejih se nakon puno vrimena i u puno skromnijen izdanju nego pri, dogodila pasonu subotu u Zagrebu, na inicijativu Dragana Čuolića i jednie manje ekipice sa, u ranijin tekstovima spomienutega, pučiškega baluna sriduon. Ne bi se sad ti vraćot na nikadašnje take manifestacije, kada se sve odvijalo u restoranu, sa večeron i tumbulon, i kada je cilj bi pomoć studientima iz Pučišć, bilo financijski bilo na kojiguod drugi nočin, recimo somo da se zojno održala pri 7 godin.
Sve je krienulo u užen krugu judi, no ko: „Ča govorite da se nojdemo svi koji smo vuda po Zagrebu jednu večer diguod i malo se družimo?“ Ideja je pala na plodno tlo i u malo vrimena se priko „fejsbuka“ dogovorilo kada, di, čo, kuo i kako. Svak je obavijesti nikoga, ko ni na fejsbuku je pročita na Kronici, ču priko mobitela ili usmenon predajon. Očekivalo se između 40 i 50 judi da duojde. 

Dogovor je bi da va duoć okolo osan ipo, međutin, očekivono, tek nikuda u 10 uri se poče popunjovat kafić di je bi dogovor. Ispočietka srameživo, svak za svojin stoluon kako je kuo duošo, a kasnije su se već počeli spojat stoli i sve u svemu bilo nas je. Interesantno je da se kafić zove „Murano“, po su niki rekli da je to bilo ko da su u Pučišća u „Dragano“, a niki da je to zapravo „Musano“. Nismo se nikako muogli dogovorit di smo, po se pasalo na nikie nove pričice, pripričovali su se friški događaji iz mista i okolice (če nova u Pučišća?), spominjole su se store baze i gončice a posebna točka večeri je bilo kombinironje stronih imien sa domoćin nadimcima. U to doba se još uvik sedilo.
E, a onda kad smo se malo oraspoložili i opustili, jedon čobon je uze inicijativu i sa par „moća“ i „ajde na noge“ svih digo na improvizironi podij di se onda počelo balat, nazdravijot i svašta još ča grie uz to. Do onda se već bilo skupilo veće od 50 judi a kako kafić ni bi veliki, atmosfera je bila odlična.
Posebno se va zahvolit Draganu Čuoliću, koji je to organiziro, isposlovo „popularne cijene pića“, pušćo muziku i bi domaćin večeri, svaka čost, odrođeno maniron domaćina nojbojih svjetskih ekskluzivnih barova.
Ti bi na kraju reć da se ideja (ponovnega) sastajonja Pučišćanih i prijatejih u Zagrebu pokozala odličnin potezon, da bismo svi koji smo tamo bili duošli opet, i da je potriba češće od ovakovih druženjih. Takuođer, uz neveliku potporu općine, turističke zajednice, molih firmih i „običnih judi“ Večer Pučišćanih muogla bi se dignut na višu razinu, sa ciljen promovironja Pučišć i vonka Broča i sa ciljen povezivonja svih koji volidu Pučišća ali ne živedu u Pučišćima.

Chobon 1612
Pucisca-bb @ 16:40 |Komentiraj | Komentari: 26 | Prikaži komentare
srijeda, veljača 3, 2010

Ukratko:

Tulum za sve pučišćane i sve koji se tako osjećaju.

Subota , 06. 02. u 20.30

Caffe Bar Murano
Radnička Cesta 46
Zagreb


Posebna akcija Karalovačko            0,5l=12kn
Jegermaister                                    300kn
Vodka+4red bulla                            400kn

Medijski pokrovitelj: Pučiška Kronika

Vidimo se!

Čb 2511
Pucisca-bb @ 09:46 |Komentiraj | Komentari: 61 | Prikaži komentare
Anketa
Kako ste zadovoljni litnim programom i događanjima u mistu?




Anketa
Koga simpatizirote od dvo Pučiško vaterpolo kluba?



Anketa
Za koga navijete u Bročkon Ligi?




Anketa
Bi misto propalo ako bi se zatvori Jadrankamen?



Anketa
Je čo maslin?





Anketa
Nojboja Pučiško stuorijica?







Anketa
Bašta- uskrsnuće?!



Anketa
Koliko se čiesto spojite na kroniku?




Anketa
Koji Brački portal vam je drazi?


Anketa
Koliko ste tekstova sa kronike pročitali?




Anketa
Smatrate li da bi stečaj bio kvalitetno rješenje za JK?



Anketa
Dakle?