Kronika našega molega mista
UREDNIŠTVO
  • Chobon 1311
  • Chobon 1612
  • Chobon 1510
  • Chobon 2511
  • Ne odgovoromo na natpise u komentorima...Mi postavijemo i pisemo tekstove, a komentirote Vi..
Kontakt:
  • cobonsbracute@gmail.com
  • s obzirom na trenutni knockdown..imate mail za primjedbe,pitanja....
Anketa
na kronici komentirati mogu?


Rubrike
  • FOTOGRAFIJA TJEDNA
    Saljite svoje slike na mail kronike i jednom tjedno objavljujemo najzanimljiviju. Zahvahljujemo!
Sponzori
Blog - lipanj 2008
nedjelja, lipanj 29, 2008

Već nikoliko godin prid nadolazak lita, pučiška mladost se počne pitat, zošto “Mahrinac” ne rodi. Za njihovo poimanje stvori pitanja su opravdana. Da bi dobili bar djelomičan odgovor morali bi i oni sebi postaviti to pitanje i konačno shvatit da to ni voja nikega pojedinca, već je to stvor svih nos koji živimo u ovemu mistu i za ovo misto, bez obzira na životnu dob i društveni položaj. Da budemo jasniji, ni se Mahrinac zatvori zbog “decibela” u neprimjerenim noćnim satima koji su izazvali nikie peticije, prosvjede i prijave. Ni se zatvori ni radi neprimjernenog ponašanja dijela tadašnje “mladosti” koja je u tim satima trebala biti doma u svojin postejima a ne činit onie stvori zbog kojih se danas većina i sromi.
  U ovemu slučaju nimo “crno-bilo”, razlozi i posljedice su puno kompleksnije i možemo ih s puno prava nazvat “društvena nebriga” di su se isprepleli, nesposobnost, licemjerje, površnost, oportunizam i sve onie druge negativne stvori kojie dovode do urušavanja nikih vrijednosti..Ne rodi se ovuod o “pametovanju” već o pravilima, Da se problemu pristupilo ozbiljnije a problemi su postojali, da su se u njihovo rišovonje uključili svi koji su tribali “ Mahrinac” je sva ovo lita pa tako sad i ovo mogo rodit na opće zadovoljstvo većine pučišćana i gostiju koji dolaze u naše misto. Svi oni koji očekuju da liti u mistu bude “grobna” tišina u noćnim satima, neka shvate da je to iluzorna stvar i nemoguća misija. Noćni ljetni život se svuda odvijo, nikuda manjim a nikuda većim intezitetom. Kad već govorimo o riedu i miru mogli bi se zapitat a če sa našim dnevnim redom i mirom, kada vam susid dok obidvojete ili večerote na dvoru, upoli friezu ili mješalicu. Takve i slične aktivnosti njihovi akteri a njih je ne mali broj opravdojedu da moradu rodit, če ispado da mi ostali ne možemo na miru obidvot ili večerot, da ujutro oko 5 uri moramo skokat i zatvorat ponistre radi buke i prašine ali to ni važno jer smo mi ostali linčine i sve nan škodi i ako čo rečes dignu ti pozdrav, a oni su dobrim dilom ti če ni škodi mladost kada po puortu “pivo”.
Zato je noj lagje  svolit sve na mladost, iako pošteno rečeno puno puti i prekrdošidu. Ipak svi smo bili mlodi.
 


Od svuoga otvaranja tamo davnih 60_tih godina prošloga stoljeća do famouzne pretvorbe društvenih dobara, Mahrinac nikad ni poslovao s namjerom financijskog profita, jedina i osnovna svrha mu je oduvijek bila da onih miesec ipo dan lita, pučišćani, njihovi gosti i turisti imodu jedno ugodno misto za okupljanje, da bi se zabavili svak na svuoj nočin. U to vrime ni to bilo somo, če bi danas rekli puko”tulumarenje”. U svuome postojanju doživi je mnoge transformacije, trendovi su se minjali od onih počietaka kada su glavni i jedini gosti bili mladi pučiški intelektualci , njihovi prijatelji, uglavnom prijateljice koje su dovodili u misto uz koju turistkinju, a pokretači su bile mlode domoće snage koje su u to vrime imale odriedjenu drustvenu moć i potrebu za ničim lipjin i bojin nego ča su imali priko cile godine. Uostalom prvi šef “Mahrinca” nikoliko sezuoni bi je jedon pučiški studient. Vrime čini svoje, od lita do lita potriba i način zabave se minjo i tako je danas i tako ce bit u buduće. Dakle rad “Mahrinca“ tribo prilagodit, prvo na profesionalnoj razini i uvjetima njegovog rada i on će dobiti svoje goste koji ce opet moći uživat u druženju i zabavi kao i mnoge generacije pri. Jasno je nitko nieće aktivirati “Mahrinac” na profesionalnoj razini jer smo već rekli da tamo nimo financijske koristi, zato je potrebno ponovo podsjetiti da je prvi šef “Mahrinca bi jedon pučiški studient, i da nije izgrodjen od đeparca tih istih studenata i mladosti kojo je bila doma, već ga je izgrodila kako se tada znalo reć pučiška “vlost”. Iako po današnjim mjerilima nikih ,“zatucona i nepametna” znala je na vrime pripoznat potrebe pučiškog čovika, u odnosu na današnje koji su po mnogima “pametni i progresivni”. Nebi se usudili decidirano reć če tribo napravit da “Mahrinac” prorodi, da nam mladost ne sido u auta u kasnim noćnim urima i vozi se po  Broču , čiesto puti “glovon u vrići”, da ne landraju po puortu, po rivi, plažima ko muhe bez glovie. Oci i matere bi tribali vidit jesu ni dica od 14-15 godin u dvi, tri ure u noći doma, a ako to ni briga njih onda to tribo bit briga zakona. Radikalne mjere nisu dobre ali malo reda i konpromisa bi svima dobro duošlo.
Nikada ni bilo niti će bit da je svak jednoko kuntenat i kada je rič o zabavi to nije jednoobrazno, kolektivno, to je za svakog pojedinca njegovo stanje duha, osobne percepcije doživljavanja stvari.


Ljeto je godišnje doba kada judi griedu na godišnje odmore, studienti, srednjoškuolci dolaze na ljetne praznike, kada nam dolaze turisti. i kad koristimo odmor če nužno ne znači u večernjim satima izoć vonka, upast u niki disco klub i cilu nuoć ne moć izminit tri četiri rečenice sa drustvom jer si onemogućen od silne buke koju izazivo preglasna muzika koja mnogima i ne odgovaro. Provodjenje odmora i ljetnog raspusta u većini slučajeva se svodi na druženje u ugodnom društvu uz ispijanje hladnih napitaka, ugodno ćakulanje u za to primjerenom prostoru, u našem slučaju u “Mahrincu” Nebi nikome pala kruna s glovie da posli pola noci sviro i niko diskretna muzika radi ugodjaja, da judi možedu i daje ostat sedit i “ odradjivati” svoje odmore i ljetne raspuste. Kada se do nose nikih godin na storoj pilani rodilo u tri smjene i kada su po noći gateri stvorali takov šušur da puo mista ni moglo spat, nikomu ni palo napamet bareien onih misec don ukinut noćnu smjenu. Ali koga je bilo briga i onda i sada, oni če su odlučivoli ko i ovi danas, njih i tako liti ni bilo u mistu , kolektivno se pokupidu sa famejima, prijatejima već kako kuo skin i u “život” a o mistu neka se misli komu se za mislit. Ipak se ljetna dogadjanja nisu prepustala stihiji, i tada je bilo istih problema kao i danas, možda puno više. Službeno se trožilo od tadašnje milicije da se nikie stvori stavidu pod kontrolu, oni jesu više rieda radi i vršili nikie jalove intervencije a neslužbeno je bilo svaki put rečeno, bolje izmedju dva zla manje zlo, dica su vam doma u mistu i u njihovom i vašem interesu pritrpite nikie stvori. Boje da van koji put i stvoroju buku u noći nego da vam se nodjedu nikuda ispod cestie po otoku.
 


Na kraju treba napomenut dvi bitne stvori, da se pokriene incijativa od onih kojima je stalo  koji želu da se nikie stvori pokrienu s mrtve točke, te da se aktiviranjem “ Mahrinca” spriječi stanbena izgradnja u temu predjelu če je u prijedlozima GUP Pučišća zacrtano, jer ako se to dogodi Pučišća i pučišćani nikada vise niećedu imat jedan ugostiteljski objekt tipa “Mahrinca” koji je dugo godina bi kultno misto, kako domoćeg pučanstva tako i svih naših gostiju, turista, vikenadaša i mnogih naših otočana. I danas oni stariji kada se sjete tih ljetnih noći izboce neki sjetni osmjeh. Mahrinac se sticanjem subjektivnih i manjim dijelom objektivnih okolnosti nasao u Pučiškoj crnoj rupi. Koliko je sve ovo realno ne može se sigurno reć ali kako općenito stoju stvori u našem mistu u svim segmentima njegovog razvoja onda se jovljo bojazan i skepsa u bilo kakav pomak na boje.i ovo lito će proteć ko i ono loni, ali bi bilo lipo da ono slijedieće donese ništo drukčije, boje i da većina svita bude mirnijo i zadovojnijo, a ono manjina…!!! Ovo je demokrtatsko društvo.Judi su vječiti nezadovoljnici ali i optimisti i uviek teže ničemu bojem če je karateristika za mlode, i uvik pa i sada se čiesto koristi uzrečica “nićemo nikad naprid” a jedon nas čovik, pok. barba Luka je reko “kada bi i nose”. To je bila pošalica ali kako stvori trenutno stojidu to je naša zbilja i moramo je minjat, a nikor ni toliko šiempjast da misli da se kuća grodi soma od sebe. Dakle, moramo se muovit, ko ča su se pučišćani za bilo čo napravit morali muovit i to duplo nego drugi, prvenstveno radi sebe somih i radi onih ča su bili pri nos i radi onih ča dolazidu posli nos, moramo uporno  pologat ispite za  dobit svjedožbu “Pučišćanin”.Pučišćani nisu kuo bilo.

Napisao: IMD

Pucisca-bb @ 20:29 |Komentiraj | Komentari: 45 | Prikaži komentare
petak, lipanj 27, 2008
Eto dolazi nam još jedno lito u misto.Svi ga jedva čekomo ,veće mi če smo daleko od Pučišć i od muora, ali virujen da i vi doli brojite done do počijetka sezone (kakve- takve).....
Zato kakova su vaša očekivanja?
Izjosnite se u anketi, ili još boje u komentorima......

Zdravi i veseli bili!

Chobon 2511
Pucisca-bb @ 20:04 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
nedjelja, lipanj 15, 2008
Kratak filozofski traktat o svrsishodnosti ovog bloga kao socijalnog čimbenika u 21. stoljeću               
Da bi se dotakli vih raspravih kojie se vodidu u komentorima, palo mi je na pamet da napišen vi tekst. Pišen ga poprilično na brzinu, bez nikie posebne pjesničke lipotie...
Vidin da se konstantno troži angažman mlodih. To je u riedu. Niećedu se angažirati judi kojima se ništa ne minjo, oni stariji koji su se već navikli na stanje u mistu. Ne do mi se sad drugima solit pamet i govorit o stanju u mistu jerbo mislim da to puno boje znodu judi koji su cilu godinu u mistu. I BAŠ RADI TEGA je apsurdno če se ti angažman troži od judi koji su 10 miseci u godini izvan mista. Mislim, ča se može učinit za jedon i po litnji misec i pola zimskega miseca? Malo... vrlo malo. Može se popločat kojo plaža, organizirat ljetne igre... ali to će bit to... Kad praznici završidu, mi griemo gori i ča će se daje dogođat? 
Ovi blog je jedini naš nočin da se nikako angažiromo. Prvenstveno da domo mistu čaguol zanimljivo ča ćedu judi pročitat: poneka crtica iz povijesti mista, poneki probliem iz sadašnjosti, ništor duhovitega, ništor ča će navest jude da razmišljodu - po mogućnosti pozitivno...i tako daje...VI, koji živete cilu godinu u mistu bi tribali bit "avangarda", VI znote ča van tribo, ča van fali i čega van je dosta. Nadalje, vi ste dol cilo vrime i možete poduziet na licu mista ništor da se rišidu problemi... Nos nimo nego tih 8, 9 sedmic godišnje... Još malo po će i ti bruoj se smonjit...A u Pučišća nas je sve manje...matematički...A kako je u jednuon debelon storon knjizi pisalo, da parafraziron: Pomoz se, pomoće ti se...
Da buden kritičan i u isto vrime samokritičan, oćedu ovie rasprave služit čemu ako se somo bude kukolo: "sve je u k..cu (Atletico Bilbao)"? Vrlo vjerojatno će proizvest revuolt u onih koji su poprilične konzierve ča se tiče stanja u mistu - Poznata domaća rečenica: "Ča ćeš ti meni koji k. solit pamet? Ča ti znoš, budalošu?"... 
Koliko se, dakle, judima može (dobronamjerno) solit pamet, a da in to ne dodije?

Chobon 1510


Pucisca-bb @ 19:57 |Komentiraj | Komentari: 78 | Prikaži komentare
srijeda, lipanj 11, 2008


Goni je tovara uza stronu. Tovor je bi naprćen sa šumon i malo trovie, to je bilo za kozu. Na samoru je visila šakoća iz koje je virilo divje zieje, ništo koromača, malo lukieja, kostriča. To je bilo za večeru. Tovor je pomalo hodi jer je bila veliko stmadura, a i njemu ni bilo priša, opet se umori ko i svaki don. U gori uvik imo posla i koliko rodi da rodi uvik se stvorodu novi posli. Vajalo je izgulit trovu iz luozjo, onda luozje uskopat. Ispod smokvi je vajalo potuć kupinu, na dvo tri mista je pala gomila  i to vajalo popravit, a čo ne.
    Kad su uon i tovor ižošli na brdo, počinjola je ravnica te je sad muogo uzjahot dil puta bare malo da odmori život ali ni, če će mučit bidnu beštiju, tovor je bi stor . Isto bi diguod uzjaho i to zadišpet kad bi ga ti don najidi. Zno mu je kada se nebi obado duoć na smokvu izist koji pupak, onda bi bilo beštimi a letile bi i bubanice dok ga nebi  bati ustronu. I tako diguod u toku dona veće puti. A kada je vajalo hodit doma tribalo ga je nojpri ulovit, mislin ni ga bilo tieško ulovit nego ga je vajalo noć. Zvonac je tuol služi dobro. E kad bi ga nošo, odve bi ga doli di je bi samor, usput bi kosoron ubro šume za kozu, naprti bi ga i onda bi reko “ plotit ćes ti meni”. Ploti bi tako da bi ga uzjaho kad bi izošli na no rovno. Cilo to vrime do doma uvik je bilo ono šo…šo… ajde ali nebi ga nikad udri usprkos če uvik imo palicu kojo mu je bila zadivena za kajiš. Diguod da zaposli ruke sa tuon palicon bi moho a kad guod bi tovara udri po zojnici ko da mu tiro muhe uz ono isto šo… šo… ajde.
Već se  pomalo počelo smrkivot u dugaški litnji don a još mu vajalo pasat puo mista za duoć doma. Ni to bilo baš daleko ali u tu uru su svi po putima i kalima kud je uon pasovo sa svojin tovaron i skoro svima je vajalo reć “Fojen Isus”. Zno je da tako vajo ali mu je isto bilo mrsko kada bi ga kojo žena čaguod zapitala, one su tile proćakulat a njega ni bilo voja, bi je umoran, glodan i žiedan. A kad duojde doma imo još posla. Vajalo je sriedit beštije, rasamorit tovara, pustit  ga da se malo ohlodi pa mu dat pit, kozi je vajalo odnit šume, hronit stvori u konobu.
    Nona i jo bi sedili na surolu i čekoli kad će izoć doli iza kantuna. Kad bi se približila ura kad je obično dolazi, nona bi počela pripriemat večeru a jo bi svako malo gledo kroz štanat kad će se pojovit. Prvo bi se začulo kako tovor nabije po štrodi, pričeko bi malo do ih zapravo ne vidim jer bi muogo bit koji drugi čovik sa svojuon beštijon. Kad bi vidi da su to ni, izleti bi sa surola i zatrko se do njih. Nuono bi me digo na tovara a jo bi ponosno jaho do dvuora.
Sada bi uon obavijo nie završne posle a jo bi odni šakoću sa verduron noni u kužinu. Kad bi uon sve opriemi, onuo zieje je već je bilo na pola glogoja, tašno kako je voli. Nona bi mu dola večeru, uza zije za kojie je imo svoj gušt, uvik bi uli još bokun uja te bi promisli “moje uje”. Uvik je uz zije bilo jo
š ništo a kad bi izi opari bi dvi tri bevonde, ono prvo je bila uvik malo oživna. Dok je večerovo nona bi ga čaguod pitala i tako su se malo razgovorali če bilo ti don. Dok bi jo čeko mater i oca da duojedu po mene nona i jo bi gledoli televiziju a uon bi u kužini umoran lego na banak a pod glovu bi stavi svoju beritu.

Chobon 1311

Pucisca-bb @ 23:53 |Komentiraj | Komentari: 13 | Prikaži komentare
četvrtak, lipanj 5, 2008


Klub navijača Pizzerije Marin, popularna Naša Mala Klinika, pasonu subotu bi je misto proslave nojvećega uspjeha u povijesti kluba sa Solin. Iako su u zojnen kolu, u tvrdon i tieškon utakmici (u kojuon su imali prilikih ali ih nisu uspili iskoristit) izgubili od Konobe Tomić 1:0 (primili su guol trideset sekundi pri kraja) i tako ispustili priliku za osvojonje prvega povijesnega naslova u Broškon ligi, Pizzeria je ipak odigrala jednu odličnu sezonu. Uz srebro u Broškon Ligi tuol je i Liga Kup kojega su ovie godine obronili od svih izazivočih.
    Utakmica u Supetru je pruošla bez nereda, bila je korektna, ponekad sa žestokim startovima, ali tie iskre nisu mogle izazvat veća komešanja. Na istočnon tribini supetarskog Malog placa skupilo se dosta navijočih Pizzerie obučenih u store dresove Pizzerie. Niki od njih su toliko bili popili da je izgliedalo da nisu ni znali ko igro. Nažalost, transparenata nije bilo, ali zvučna podrška Pizzeriji nije izostala. Po završetku utakmice podiljeni su pehari svin ekipima kojie su odigrale ligu do kraja (moli peharići), za nojboje pojedince i prvie tri ekipe dobile su velike pehare i medalje. Malo razočorane zbog poraza, navijoče Pizzerie dignula je dodjela pehara Liga Kupa koji je Pizzeria ovie godine uspješno obronila, a onda je erupcija oduševljenja na istočnoj tribini nastavjena dodjelom srebrenih medalja i velikog pehara za drugo misto.
Proslava u NMK je bila bučna. Jedini probliem je bi ča ni pehar za drugo misto ni pehar za Liga Kup ni otvorenega vrha da se može u njega ulit litra pive i pit iz njega, po su Kliničari uzeli jedon veliki pehar iz bogate riznice trofeja Pizzerie Marin i pili pivu iz njega (ne mogu se sad sitit za koji je to turnir bilo, upućeni neka jovidu). Pivolo se do dugo u nuoć u Našoj Maloj Klinici.


Chobon 1510


Pucisca-bb @ 22:11 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
ponedjeljak, lipanj 2, 2008


Iako su mnogi pučišćani bili pomorci a pojedine obitelji su imale i vlastite brode ili suvlasničke udjele, može se reć da Pučišća nisu imali ozbiljniju trgovačku flotu u povijesti. Ekspanzija i značajni pomaci su nastali drugom polovicom XX. stoljeća, odnosno nakon završietka drugega rata. Tada je nova komunistička vlast oduzela sve brode od provih vlasnika i još ih proglosila klasnim neprijateljima. Dakle u temu vrimenu flotu su sačinjavali jedon leut, jedon manji bruod kojem su skinuli jarbol i prozvoli ga “Dundo”, jedon veći koji se zvo “Klinica” te nojveći  koji se zvao “Jadrankamen”. Kada su ga uzeli jednuoj pučiškoj fameji zvao se Sv. Ante, kasnije je dogradjen i preuredjen i bio je jedon od nojjipših drvenih brodih na Jadranu. Ništo kasnije kupljen je još jedon bruod. Bi nojveći i zvo se “Ugljenar”,kasnije preimenovan u “Lozna”. U pučiškoj trgovačkoj mornarici u to vrime postojao je još jedon bruod tipa trabakul, službneno se zvo “Tina” a svit ga je zvo “Trusalo”.. Uon van je bi u vlasništvu klasnog neprijatelja, dakle bi je u privatnom vlasništvu. Djelatnost mu je bila snadbjevanje pučiških butigi. Držao je pomorsku liniju Pučišća-Split-Pučišća. U misto je skoro svaki don dovozi brašno, mekine, cukar, manistru  i ostale stvori če su judima tribale. Prema Splitu je vozi drva (česminu), čaguod uja, koju demijonu vina, koze, vune i još malo čo jer se ni imalo čo ni prodat kada je vamo svega falilo. Stinju ni vozi, bi je dakle namijenjen uglavnon za kućansko prehranbene potrebe pučanstva. Još je postojo jedon bruod, bi je šestan i zvo se “Veselje”. Uon ko i “Trusalo” bili su privatni. Ostali brodovi koje smo naveli bili su u vlasništvu “Poduzieća”, dakle bili su društveno vlasništvo, namjenjeni odvozu kamena iz pučiških petrodi i pilanih. To je bi uspon. Daljnji slijed je malo nejasan a to je pad u konačnici te fizički nestanak svih pučiških brodih.
   Prvi je zaglovi “Trusalo”. Jednostavno je presto vozit. Niki govoru da je bi stor da bi sad sad potrnu, drugi govore da su se kapiton i makinista ( oni su bili jedina posada i po nekima suvlasnici) zakorali,
če ni baš bilo vjerojatno jer se govorilo da su se već odovna svadili i da uopće ne pričodu iako su skupa navigovali na tien trabakulu. Bilo kako bilo za rivon je bi viežen nikoliko godin a onda su ga jedniega dona  odveli na  konol i  potopili. Znamenitost i  simbuol pučiškog brodovlja leži već desetljećima na dnu broškega konola. Nakon toga  stvori su se primirile . Praznicima i vikendima pučiški porat je bilo lipo vidit. Brodi su bili viezoni za rivu a mornori su uvik nisto činili na njima kada jesu i nisu tribali. Onda je počelo, nesto je leut, pa “Klinica”, onda su prodoli “Loznu”.  Govorilo se da neva ništa i da su je doli za malo para. “Lozna” ali pod drugim imenom i sada plovi i vozi turiste po dalmatinskim otocima. Onda su pustili da ni se, ne potpopi, već razbije na škrapi nojlipji drveni brod na Jadranu, “Jadrankamen”. Na kraju je osto “Dundo” ali i njega su doli za nikie mole pare a brž su ga i poklonili somo da ga se rišidu. Naš bi svit reko “ Ol su se spotili za to”.U medjuvrimenu se prodolo i “Veselje”, vlasnik te kapiton je ostari  i ni bilo druge većda ga fameja prodo.  Za pučisku rivu ostali su vieženi kajići od plastike i koji stariji od driva ali to vam već spado pod kategoriju  sport i zajeboncija.
   Pokuojni Toma Bebić je pivo “brodovi su isti ka i judi”. I to je istina, svi naši brodovi su imali svoj život i doživili  ljudsku sudbinu. Posebno misto u životu pučišćana zauzimo “Dundo”. Ni uon  somo služi za potrebe poduzieća, bi je to univerzalni bruod a najznačajniju ulogu je odigro služeći ko “pučiško hitna pomoć”. Pusto vrimena na Broču ni bilo cestih, a vapuor je vozi jedon put na don če ni baš niko komunikacija sa kopnom. Pučišća je imalo puno svita i kako su se uglavnom obavijoli teiški i opasni poslovi čiesto se dogodjalo da se niki čovik tieško ruvino (ili bilo kojo drugo nesrića i potriba) i da va da ide brzo put Splita. E tuol van je bi “ Dundo” a kako piegula nikad ne grie soma ovie nesriće su se obično dogodjale  pridvečer, kad bi bilo nevrime. Išli bi do Omiša a odatle cestuon do likora u Split. Ne bi “Dundo”  ni bi “Dundo” da s njime u velikoj jubavi ni živi njeguov kapiton i jedini član posade. Dunav se zvo (sada pokojan) i kad guod bi kojo žena plačuć trkala priko mista da nikoga vajo vodit na Omiš, uon je bi tuol, ko koluona na rivi.
   Somo bi reko “Ajde ča čekos, griemo!” Ni bilo nevrimena kojo bi zaustavilo isplovljavne i odvodjenje bolesnika. “Dundo“ i njeguov kapiton Dunav  spasili su mnoge mišćane od većega zla. I vuod dolazimo do onie Tomine da su brodovi isti ka i judi jer niti bi pok. Dunav mogo obaviti sve tie čiesto puti nevjetojatne  plovidbe da ni bilo “Dundota” niti bi “Dundo” mogo to isto da ni bilo njegovega kapitona.
    Kada čovik umre, ukopo se i stavi mu se spomenik di piše njegovo ime. A brodu u vien slucaju “Dundotu”, ništa, a mirito je . Ne možes brodu mećat spomenik ali nam je ljudska dužnost bar spomienut ništo če je bilo dobro.



Autor: IMD

Pucisca-bb @ 22:34 |Komentiraj | Komentari: 11 | Prikaži komentare
Anketa
Kako ste zadovoljni litnim programom i događanjima u mistu?




Anketa
Koga simpatizirote od dvo Pučiško vaterpolo kluba?



Anketa
Za koga navijete u Bročkon Ligi?




Anketa
Bi misto propalo ako bi se zatvori Jadrankamen?



Anketa
Je čo maslin?





Anketa
Nojboja Pučiško stuorijica?







Anketa
Bašta- uskrsnuće?!



Anketa
Koliko se čiesto spojite na kroniku?




Anketa
Koji Brački portal vam je drazi?


Anketa
Koliko ste tekstova sa kronike pročitali?




Anketa
Smatrate li da bi stečaj bio kvalitetno rješenje za JK?



Anketa
Dakle?