Kronika našega molega mista
UREDNIŠTVO
  • Chobon 1311
  • Chobon 1612
  • Chobon 1510
  • Chobon 2511
  • Ne odgovoromo na natpise u komentorima...Mi postavijemo i pisemo tekstove, a komentirote Vi..
Kontakt:
  • cobonsbracute@gmail.com
  • s obzirom na trenutni knockdown..imate mail za primjedbe,pitanja....
Anketa
na kronici komentirati mogu?


Rubrike
  • FOTOGRAFIJA TJEDNA
    Saljite svoje slike na mail kronike i jednom tjedno objavljujemo najzanimljiviju. Zahvahljujemo!
Sponzori
Blog - srpanj 2008
nedjelja, srpanj 27, 2008

Iduće godine održat će se redovni izbori za općinsko vijeće, izbor za načelnika. Provest će se po principu neposrednog izbora, dakle glasovat će se za odriedjenu osobu sa punim imenom i prezimenom. Kandidati moredu bit predstavnici odriedjene političke stranke ko i nezavisni, s tin da nezavisni kandidati moradu prikupit odredjeni bruoj potpisih od ukupnega broja biročih u općini.
   Za bokun manje od godinu don moći će te odlučivot o pravcu krietonja našega mista. Po novemu sistemu glasovanja direktno se odlučije ko će bit načelnik tako dobro razmislite koga ćete zaokružit na listi. Imo još dosta vrimena do izborih tako da nemuojte puno mislit o temu nego se puojte okupat diguod i bocte na partiju dubicigina. Jedino glasovanje kojo je dopušteno kroz lito je ono u izbacivanju igrača u dubiciginu. Kad zazimi onda ćemo se počiet mislit o politici. A oni če ne moredu na plažu neka se poliju gumon za vrtol i legne u dvour se sunčont. Ni ni to loše. Još dvadesietak don provega lita, iskoristite ga kako znote i umijete somo neka ne bude razgovorih kako ništa nevajo,kako nimo pasa po mistu itd.. Brž će bit za koju godinu, vi ćete odlučit..  

Chobon1311

Pucisca-bb @ 15:04 |Komentiraj | Komentari: 28 | Prikaži komentare
utorak, srpanj 22, 2008


Nedostatak adekvatnega plićoka u mistu nimalo ne pogoduje razvoju picigina, sporta koji je dosad imo dvo svjetska prvenstva. Zato je u našen mistu osmišljen "dubinski picigin" ilitiga Dubicigin koji je oviemu sportu do novu dubinu. 

PRAVILA DUBICIGINA

- dubicigin se igra sa molon lopticom (veličine omanje šake, ča manje to bohje)
- igra se najmanje 10 metor ol kraja da nijedon igroč ne može dotaknut dno (ča s obzirom na pučišku obalu i ni moguće jerbo tako dugačak plićok imo nojbliže u Lovrećini)
- igra ga šiest (6) dubiciginaša udaljenih jedon od drugoga taman da se dodirijedu vršcima prstiju kad ispružidu ruke dokle formirodu krug (za kvalitietu igrie je boje da je krug ča manji)
- cilj igrie je ne dopustit da balun pode u more
- ukoliko balun pode u more iz igrie se eliminiro igroč odgovoran za pogrešku - nadalje, da bi se onemogućilo "špuorku" igru i namišćonje pogreške drugemu, svi igroči glasujedu ko je odgovoran za "unforced error", iliti neforsiranu pogrešku kojo je dovela do pada baluna u more (isto ko na Najslabijoj karici) i onda ga eliminirodu iz daljnjega natjecanja
- U svaken krugu dakle, ispado jedon i tako dokle ne ostanedu dvojica - to je onda veliko finale
- Ko ostane zojni ti je pobjednik

Trening dubicigina je vrlo važan prije početka somega natjecateljskega dila - jerbo ni cilj pobjedit ostalih petoro nego odigrat ča dužu i ča boju partiju. Nojvažnije je napomienut da je Dubicigin timski sport.
Ovih don održoje se na Sv. Roku dubiciginoški Kup 6 raci različitih noravi (dodatno pravilo u turniru je da su svi natjecatelji različitih raci i noravi) ča znači da će svaki don bit jedon dugački trening i nodomo se ča duži natjecateljski dil!


chobon1510

Pucisca-bb @ 17:51 |Komentiraj | Komentari: 13 | Prikaži komentare
subota, srpanj 19, 2008

Naravno, svi znomo da je Hajduk tuko Birkirkaru, tj. zamišo Moltu... Virujemo da je Baraka imo čaguol za reć na sjeveru poljudske ljepotice, barienko da je reko: Hajduk, Hajduk, Hajduk...
No, sutra ujutro valo bi puoć na još jedon bročki sportsko-estradno-umjetnički spetakl... Mnogi neupućeni mislidu da je "baratošćina" ekonomska djelatnost, no svi mi upućeni znomo da je baratošćina umjetnost skoro ko kiparstvo jerbo va zna oblikovat dobar posol i prodat muda pod bubrige... Zato ako ste Broču ili bilo di u blizini va da u nediju 20. srpnja svi u najranijin jutarnjin uriman duojdete do Bežmekovega stona i provote za skupe pare prodat... ča bilo... Bitno je da se baratoje, da se pjuče u ruke i tuče šakiman obo stuol

filozofsko-inženjerski ogranak čobanije d.o.o. (u stečaju)


Pucisca-bb @ 12:25 |Komentiraj | Komentari: 3 | Prikaži komentare
nedjelja, srpanj 13, 2008


Ako nam naleti u ruke neka srtučna knjiga o kamenarstvu,graditeljstvu,umjetnosti, ili neki noviji prospekt ili promotivni materjal, uglavnom susrećemo riječi“ čuveni brački kamen“,imena poznatih graditelja, arhitekta, čuvene kipare, velebne zgrade, katedrale,zvonike, crkve i tu i tamo pojavi se pojam „i vrsni majstori i klesari“. Sve je to vezano za naš brački kamen: Kada to čitamo ili slušamo uglavnom to ispadaju neke romantične priče, nešto nadnaravno,uzvišeno, što je u nekim stvarima možda i blizu toga, ako to svrstamo u književnu kategoriju „epske priče“.Neće se naljutiti svi oni čuveni graditelji ni „vrsni majstori klesari“ali postoji jedna činjenica, da svega od nabrojenog nebi bilo da nisu postojali petraduri. To su vam oni anonimni ljudi koji su stoljećima, iz generacije u generaciju radili naj teže moguće poslove u petradama i ni jedan blok ili facoda se nebi ubroli iz brda bez njih.Prvi petraduri vam se spominju kao robovi. Kroz tisuće godina dolazimo do naših domaćih bročkih, pučiskih petradurih. Ako izuzmemo jedno kratko razdoblje druge polovice dvadesetog stoljeća, sve prije toga, njihov je položaj bio isti, samo što od natrag nekoliko stoljeća više nisu bili robovi nego polu robovi.Petrode nisu bile vlasništvo domačih judi „vrsni majstori klesari“ nisu bili domoći judi a tako ni oni čuveni graditelji i kipari. Domoći judi su van somo bili petraduri. Od onih najtežih i najprimitivnijih poslova , to su bili po današnju, manavoli, onda su van bili kavaduri i žbocaduri, ali svi su oni bili petraduri.. Ovih prvih je bi posol očistit škorac da se duojde do stinje, drugi su kopali kunjire, pašarine i klinima i manavelima uz fuorcu života vadili bloke iz brda, ovi treći su tie bloke ili facode, žbocovali odnosno oblikovali i to van je brodima partivalo priko muora ko sirovina, a sve ostalo ono lipo i plemenito ča piše u librima činilo se na drugen mistu. Našen čoviku, petraduru ostajoli su somo ruvinoni životi, slomjene kosti, glod i tieško nevoja. Oni van nisu ni postojali , za njih nije postojalo ni vrijeme ni prostor, bili su kao vremenski element, kao noć i dan ili kao godišnje doba. Kako su jedni odlazili, često puta slomjenih ruku ili nogu, unistenih škinih a mnogi su tamo nalazili i gireb, dolazili su drugi  i uvijek anonimni i bezimeni. Posla ni uvik bilo, i kako bi se otvori koji veći posol za ugrodit koji palacin ili crikvu, gospodori su hi zvoli i vajalo je puoć. Rodilo se od mroka do mroka, liti i zimi i po žegi i po buri, a žurnota je bila pola štruce kruha. Nisu oni živili od kamena, kamen je živi od njih jer ni je izi i dušu i tilo. Nisu oni hronili svoje fameje od posla u petrodi, jedva su imali i za sebe. I ona izrečica ča je niki „pjesnik“ napisao „ da su bročani od pantivjeka živili od kamena, za kamen i na kamenu“. Oni su somo živili na kamenu i nikad ga nisu volili, jer ni je od rojeinja do smrti somo čini zlo i pokoru, a oni ritki koji su od tega imali koristi, o njima ovud ni rič. I ni istina da su pučićani oduvjek masovno  živili od kamena, jer tome ide u prilog činjenica da su Pučišća imali naj više stanovnika krajem 19.st. i kada je nastao pomor vinove loze, stanovništvo je u nekoliko godina pripolovjeno, svi su utekli, a da su živili od stine bili bi ostali doma i dalje“sretno“ živili. Postavlja se logično pitanje za sve one koji su pisali ili misle pisati bilo čo o „čuvenom bračkom kamenu“, i „vrsnim majstorima klesarima“, i“ čuvenim graditeljima“ zošto nikad o ijadama tih patnika nikor ni napiso bare dvo slova. Broške kuće i cili Broč, oni su napravili a ne ti cuveni graditelji.Oni ne somo ča su rodili po tima petrodima, oni su vadili stinu i ploče i grodili potlehušice di će stot. Nisu oni grodili velebne gradjevine, ono ča danas vidite po Broču, lipe crikve i koju boju kuću, to su van grodili tuji meštri i za to bili dobro i ploćeni a naš je čovik moro rodit mujta, i još je tribo dovat od onie svojie mižerije...
    Danas slikojemo tie store kuće, mećemo hi u turističke prospekte, pišemo o domaćoj rustikalnoj arhitekturi a nikor se ne pito, koliko je truda i ljudske muke potrošeno za tie naše slike. Ovo je mali pokušaj da bi se bar nikuor siti naših predaka koji su rodili u petrodima i bili petraduri. Takih više nimo i srića da hi nimo, baren se tako ne zovedu., a ono „čuveni“,“poznati“,“vrsni“ i koliko kuo imo koristi od naših petrodih, čini se da se ni puno prominilo od onda do danas, i daje nan ostajedu ruvinone škine i svaku prominu vrimena ćutimo u kostima..

Pucisca-bb @ 20:45 |Komentiraj | Komentari: 17 | Prikaži komentare
ponedjeljak, srpanj 7, 2008
Hajduk , Lito i Hajduk

Eto dolazi nan lito i divna pretkola, izglijedo da se Hajduk bokun uozbilji ,a ko i ni va puoć na vije maltežane, a onda ko do Buog opel crnoguorce  ili koje talijonce .........još boje...Za kroj vega glupega texta evo i citat  legendarnog udarnika sa sjeveroistoka Jope zvanog Baraka :        " Hajduk ,  Hajduk ,  Hajduk ,  Hajduk!
Pucisca-bb @ 17:34 |Komentiraj | Komentari: 34 | Prikaži komentare
petak, srpanj 4, 2008

Šećerna bolest - Diabetes melitus

 Nakon povijesno-sporskih tiemih, pridložen medicinsku. U našen lipen mistu prima dostupnin informacijamin imo dosta šećeroši (dijabetičari). Cukar je ukrotko bolest kada gušterača pristane izlučivot inzulin, hormuon koji reguliro da kroz criva, iz spize, prirođeni cukar iz krvi ulize u stanice. Kada gušterača pristane lučit inzulin, kada rodi na 35-40 % i manje, čovik puočne osjećat sintuome.Mršavi i ne osjećo se dobro. Mokri češće, shodno tijen i veće pije i žedni. To zapravo bubrizi rodidu tuta fuorca jer se rišojedu nagolmilonega cukra u krvi. Svaki izmireni cukar veći od 10 mmol/l je znak da inzulina fali u krvi i da tribo ili dijeta (dijabetička, ne no iz novin), ili dodat inzulin izvonka. Inače strododu bubrizi, krvne žile i žunte, jetra, oči, sve. Terapija ovisi o tipu dijabetesa a dvo su. Tip 1 se još zove "mladenački" odnosno "juvenilni", većinuon se dogodi u pubertietu, ali ni pravilo. Uglavnon do 35 godin je tip 1. Nakon 35 je Tip 2 "adultni", odnosno "staraški". Tip 1 se liči inzulinon redovito, i nezno se od čega se dobije, niki likori rečedu da je to od šoka, ali nevirujen, staraški je većinuon ili posljedica kojeguod druge bolesti ili pretilosti. Liči se tabletiman kojie potičedu metabolizam, dijeton a inzulin somo ritko. Preporučo se kod tipa 1 mirit cukar ujutro, za obid i večeru, more i još koji put. Inzulin se doje pri obroka i večer. Postojidu teorije transplatacijih gušterače i ubrizgovonja Langerhansovih otočićih, koji proizvodidu inzulin u gušterači, ali na tijen se još rodi jer pošto se nezno uzrok nemore se ni ličit konvencijonalno. Uglavnon, izbjegovat rafinironi cukar, ist zelenila, ne sekirat se, šietat, držat se tarapije i hodit na kontruole i bit će to u rijedu. Ako imote bilo kakovih pitanjih u vezi teme pište nan, a mi ćemo u nojkraćen mogućen roku kontaktirat doktoricu Enci Klopediju i noć odgovor na sva Vaša pitanja.

chobon1612

Pucisca-bb @ 18:42 |Komentiraj | Komentari: 18 | Prikaži komentare
Anketa
Kako ste zadovoljni litnim programom i događanjima u mistu?




Anketa
Koga simpatizirote od dvo Pučiško vaterpolo kluba?



Anketa
Za koga navijete u Bročkon Ligi?




Anketa
Bi misto propalo ako bi se zatvori Jadrankamen?



Anketa
Je čo maslin?





Anketa
Nojboja Pučiško stuorijica?







Anketa
Bašta- uskrsnuće?!



Anketa
Koliko se čiesto spojite na kroniku?




Anketa
Koji Brački portal vam je drazi?


Anketa
Koliko ste tekstova sa kronike pročitali?




Anketa
Smatrate li da bi stečaj bio kvalitetno rješenje za JK?



Anketa
Dakle?